Autor:"Cilj ovog teksta je da ukaže na stvari koje korumpirani ekonomisti i političari kriju od javnosti zarad očuvanja stečenih pozicija i ličnih interesa, makar to vodilo u ambis čitavu domaću privredu i društvo kojem godinama unazad ispiraju mozak vršeći svojevrsni intelektualni, ekonomski i biološki genocid."
Još jedan od sjajnih prikaza pravog stanja stvari ovog puta sa monetarno finansiske strane.Svaki dan na sajtu pojavi se neki novi primer koji odlično objašnjava(osvetljava) svekoliki genocid na Srbijom.Teorija zavere?A šta bi bilo da se na TV "Javnom" servisu Srbije dozvoli da NESTRANAČKI poznavaoci problema o kojima nam Vladini eksperti sa sve Tijanićevom novinarskom "elitom" presiraju mozak.Zamislite raspravu Mladen Banjac - Jelašić ili Dinkić- Zec!I još puno parova iz bilo koje oblasti.Ili da opozicija ima bar 40% vremena koje ima vlast na relevantnim televizijama.A što nije tako? Pa nismo se izborili za to.Na koji način?I deca iz obdaništa mogu da vam kažu šta rade kad im drugari otmu igračku.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 01 septembar 2009 22:09
Spetsnaz
BRAVO za autora teksta
E sad jedino sto u stvari niti imamo drzavu a jos manje imamo drzavnu upravu
Preporuke:
0
0
3
sreda, 02 septembar 2009 03:17
karika koja nedostaje
Jos jedna nebulozna teorija zavere. Fali jos samo "zli Jevrejin" koji pokrece konce iz polumraka...ali, naci ce se vec neko da dopuni "argumentacioni lanac". Svasta covek moze da nadje na ovom NSPM :)
Preporuke:
0
0
4
sreda, 02 septembar 2009 07:09
Aleksandar
Ovo bi bio dobar autorski tekst da glavne teze i istorijska prica nisu prepisane od Ellen Brown iz njenog teksta of 18. Aprila 2009: " The Tower of Basel: Secretive Plans for the Issuing of a Global Currency
Do we really want the Bank for International Settlements (BIS) issuing our global currency" na sajtu:
(Jedino sto nema u tekstu Ellen Brown je pricica s pocetka o Srbiji.)
Preporuke:
0
0
5
sreda, 02 septembar 2009 15:12
Mladen Banjac
@karika koja nedostaje,
Nema tu nikakvih teorija zavere, reč je o decenijskoj praksi i svako ko želi može da proveri. Ja mislim da sam ostavio dovoljno dokaza i referenci koje naravno niste ni komentarisali.
@Aleksandre,
Drago mi je što mislite da je tekst dobar i da vam se sviđa. U ekonomiji je teško biti originalan niti ima potrebe za tim, jer je sve poznato i treba samo razumeti i primeniti. Cilj teksta je da alarmira ljudi u Srbiji, a ne Americi. Tekst nije prepisivački niti može biti, jer sam u linkovima naveo i Ellen Brown radi dodatnih referenci, da ljudi mogu sami proveriti i istražiti neke stvari. Sve drugo, vezano za NBS i monetarnu politiku Kine su rezultat mog ličnog napora i istraživanja da proniknem u suštinu problema. Ovakve stvari se ne pišu tek tako. E sad, što ste vi pomalo zavidni, to je druga stvar.
Preporuke:
0
0
6
sreda, 02 septembar 2009 17:14
Aleksandar
@Banjac
Tvrdite da ste u linkovima naveli Ellen Brown,a tog teksta nema u 4 linka koja ste dali. Mozda ste mislili da navedete. Naravno da vas tekst nije namenjen tome da alarmira ljude u Americi—Amerikanci slabo citaju (nepismenost je u porastu) i engleski a kamo li srpski. Dakle, po vama, vas originalni napor sastoji se u delu teksta koji se odnosi na Kinu. Inace, tekst moze biti prepisivacki cak i da ste dali link teksta, sta je tu nemoguce. Postoji razlika izmedju citaranja drugih autora stavljajuci u navodnike njihove reci i prepisivanja njihovog rada uz stavljanje reference u fusnote. Vi izgleda mislite da ovo drugo nije plagijat, vec da je tako dobro da izaziva zavist. Sto se tice vaseg prepoznavanja toga da ljude u Srbiji (ali i svuda drugde) oko ovog treba alarmirati, naravno da ste u pravu.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 02 septembar 2009 21:52
Mladen Banjac
@Aleksandre,
Jedini link koji sam propustio navesti, a trebao sam, jeste ovaj gde se vidi da NBS uveliko primenjuje "Basel II" restrikcije:
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_2/index.html
Što se Elen Braun tiče, ostavio sam link koji je u trenutku pisanja mog teksta bio prvi na listi njenih članaka, a bio je interesantan jer se ticao Kine, slično mojim saznanjima, pa sam mu dao prioritet. Svako ko je imalo sklon istraživanju, mogao je par redova niže naći i te "sporne" tekstove gde se pominje BIS i njena uloga u aktuelnoj krizi. Onaj ko ne voli dodatno da čita i istražuje ili ne poznaje dovoljno engleski, ne bi mu pomoglo ni stotinu drugih linkova.
E sad, ako ste pažljivo čitali moj tekst, mogli ste videti da su kratak istorijat BIS i "bazelski" propisi preuzeti i ubačeni tek toliko da čitaocima bude jasno kakva to tajanstvena organizacija rukovodi našom centralnom bankom. Najveći deo teksta i dodatnih objašnjenja su autorsko delo i upravo oni čine suštinu čitave priče, a to su: lažno predstavljanje NBS kao nezavisne i samostalne (sem od srpskih institucija društva, što je suludo), posledice takvog stanja i poređenje sa sasvim drugačijom praksom kakva postoji u Kini, koja je kao što znamo ekonomksa supersila. I povrh svega, predložena su konkretna rešenja, šta treba uraditi da bi se izašlo iz ove "žabokrečine" u koju smo zapali i sve više tonemo. Šta ćete više od toga?
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 03 septembar 2009 09:56
bankar
naši ekonomski i bankarski eksperti su se pojavili niotkuda i preuzeli sve poluge vlasti.narod u želji da počne "normalno" živjeti nije shvatio da je to sve samo dio veće igre globalne kontrole.ovo je naravno samo još jedna glupa teorija zavjere a nama grupa totalno nepoznatih ljudi kroji sudbinu.mlađa dinkić, rašo jelačić i dr. samo rade šta im se kaže. a to im ne govori naša skupština ili predsjednik vlade.centralna banka u eri globalne kontrole ne može biti nacionalna već samo zupčanik u većem mehanizmu.moćni bankarski karteli kontrolišu svjetski protok novca jer su banke zato i izmišljene. da li se ikad iko zapitao kako to da naša država zavisi od stranih banaka koje nam određuju koliko para možemo koristiti i po kojoj cijeni (kamata)? neki maks iz austrije ili frankfurta, jakob iz londona (imena su slučajna), određuje da li ćemo imati na raspolaganju niske kamatne stope i ekonomiju u usponu ili ćemo ostati nerazvijena država zbog visokih kamatnih stopa.grupa stranih banaka kontroliše državu.zato je mlađa po nalogu izvana uništio domaće banke.jel moguće da smo mi toliki nesposobnjakovići da ne možemo i ne znamo upravljati sopstvenom ekonomijom?
Preporuke:
0
0
9
subota, 05 septembar 2009 15:09
ivana
ne znam cime se bavi autor teksta, ali mu nedostaju osnovna znanja iz finansija, bankarstva i monetarne ekonomije. tekst je prepun spornih teza, koje cu pokusati da navedem.
"Postavlja se pitanje kako to da je navodno loše po ekonomiju i monetarnu politiku jedne zemlje ako se u rad centralne banke mešaju Vlada i Parlament"
NARAVNO da je lose da se u rad centralne banke mesaju vlada i parlament, jer njih cine politicari. dakle, populisti koji ne raspolazu potrebnim ekonomskim znanjem koje se stice pre svega iz strucnih knjiga renomiranih autora, a ne na kojekakvim internet forumima i web sajtovima. kao rezultat mesanja politicara u rad Narodne banke imali smo istorijsku hiperinflaciju 90-tih godina.
"Vlada će se naći u situaciji da puzi i moli privatne emitere za malo novca kreiranog „iz vazduha“ gomilajući dugove pod zelenaškim uslovima, novca koji bi, da ima imalo pameti i državne odgovornosti, sama emitovala i koristila za stvaranje nove vrednost"
Mislim da i deca u obdanistu vec znaju da se stampanjem novca ne stvara nova vrednost. Kada bi se svi problemi mogli resiti prostim dostampavanjem nedostajuceg novca, mi odavno ne bismo bili u krizi. A 90-te godine bi bile period ekonomskog procvata, a ne konacnog kraha nase neracionalne, i nekonkurentne privrede.
Privatni emiteri ne kreiraju novac iz "vazduha", vec koriste prikupljene depozite, koje plasiraju u vidu kredita. Sve se to odvija pod strogom kontrolom Narodne banke, koja, UPRAVO ZATO STO JE SAMOSTALNA, i UPRAVO ZAHVALJUJUCI BAZELSKIM STANDARDIMA ima mehanizam da obuzda samovolju banaka i da spreci piramidalno odobravanje kredita koje je odgovorno za nastanak svetske ekonomske krize. Kao sto autor i sam navodi banke koje su uzrokovale krizu zaobisle su ove propise.
Sve sto autor predlaze je vec uveliko isprobano u zemlji Srbiji i imalo je tragicne posledice, a poredjenje sa Kinom koja nam nije slicna ni po velicini, ni po strukturi ekonomije i trzista, je suvisno komentarisati.
Preporuke:
0
0
10
subota, 05 septembar 2009 19:45
Ljubiša
@Ivana
NARAVNO da je lose da se u rad centralne banke mesaju vlada i parlament, jer njih cine politicari. dakle, populisti koji ne raspolazu potrebnim ekonomskim znanjem koje se stice pre svega iz strucnih knjiga renomiranih autora
Po Vama više ne bi trebalo ni da se održavaju izbori, već da se demokratija zameni ekonomokratijom ili bankokratijom, a oni koji dobro čitaju knjige renomiranih autora (čija se istinitost ni pod koju cenu ne dovodi u pitanje) oni treba da vladaju narodom. To je već bilo, zove se komunizam, a koliko vidim već se vratilo, a da nije ni otišlo.
@Ivana
Privatni emiteri ne kreiraju novac iz "vazduha", vec koriste prikupljene depozite, koje plasiraju u vidu kredita.
Ivana, ne znam čime se vi bavite, ali ovo što ste gore napisali je netačno. No čini mi se da vi to već znate ali interes je interes.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 06 septembar 2009 00:05
ivana
*Po Vama više ne bi trebalo ni da se održavaju izbori, već da se demokratija zameni ekonomokratijom ili bankokratijom, a oni koji dobro čitaju knjige renomiranih autora (čija se istinitost ni pod koju cenu ne dovodi u pitanje) oni treba da vladaju narodom. To je već bilo, zove se komunizam, a koliko vidim već se vratilo, a da nije ni otišlo.
Guvernera NBS bira i razresava Narodna skupstina, prema tome, ne vidim na koji nacin je tu ugrozena demokratija. Podnosenjem izvestaja NBS zadovoljava se princip transparentnosti u radu. Zbog cega se samostalnost NBS tumaci kao potpuna anarhija u kojoj zli bankari mogu da rade sta im se prohte? NBS mora imati samostalnost da bi sprecila neodgovorne politicare da posegnu za stampanjem novca, kojima pokusavaju da pokriju rupe u budzetu koje nisu napravili ulazuci u privredu, tj. proizvodnju i stvaranje "nove vrednosti" (kao kineske vlasti koje autor uzima za primer), vec u neracionalnu javnu potrosnju i puneci svoje dzepove. Ta prekomerna potrosnja je upravo i glavni razlog visokih kamatnih stopa, koja sputava investicionu potrosnju. Jer kao sto je dobro poznato, ako drzava vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku mora voditi restriktivnu monetarnu politiku, i obrnuto. Ne mogu i jedna i druga biti ekspanzivne jer to povecava inflaciju i vodi do hiperinflacije kakvu smo vec iskusili (2 puta).
Kamo srece da i Ministarstvo finansija ima vecu samostalnost u radu, mozda bi se vodila dugorocnija ekonomska politika, a ne ova postojeca, od izbora do izbora. Ili da za pocetak postoji drzavni revizor, koji bi kontrolisao kako se trose pare poreskih obveznika. A sto se komunizma tice, njega ocigledno predlaze autor, i to onaj naivni, knjiski, kao da ne zna da je u praksi neprimenljiv.
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 06 septembar 2009 16:58
Mladen Banjac
Guvernera NBS bira i razresava Narodna skupstina, prema tome, ne vidim na koji nacin je tu ugrozena demokratija.
Demokratija i sam opstanak društva su ugroženi time što rukovodstvo NBS nikome u zemlji ne polaže račune, a Parlament i naročito Vlada su tu više kao ukras, iako bi morali biti aktivno uključeni. Ako su "populisti i nestručnjaci" dobri da biraju guvernera ili vode fiskalnu i svaku drugu politiku, onda su svakako nadležni i za monetarnu. U svakom slučaju, račune za to bi položili na izborima, redovnim ili prevremenim.
Podnosenjem izvestaja NBS zadovoljava se princip transparentnosti u radu. Zbog cega se samostalnost NBS tumaci kao potpuna anarhija u kojoj zli bankari mogu da rade sta im se prohte?
Podnošenje izveštaja u situaciji kad imaš odrešene ruke da radiš šta hoćeš jeste bacanje prašine u oči i ništa više. Transparentnost u radu se podrazumeva. Ovde je reč o kontroli u monetarnoj sferi. Nije vam sporno ni to što se u domaćoj javnosti NBS predstavlja kao "nezavisna", iako sa druge strane redovno izvršava naloge stranih privatnih ustanova kakva je BIS?
NBS mora imati samostalnost da bi sprecila neodgovorne politicare da posegnu za stampanjem novca...
A ko će da spreči neodgovorne bankare? Predlažem da naučite kako se novac kreira i pušta u opticaj da biste bili ravnopravni u diskusiji i koje vrste novca (likvidnih sredstava) postoje. Priča o štampanju ne pije vodu, jer većinu svežeg novca emituju komercijalne banke u vidu kredita (žiralnog novca) koji dominira u novčanoj masi, o čemu javnost nema pojma.
A sto se komunizma tice, njega ocigledno predlaze autor, i to onaj naivni, knjiski, kao da ne zna da je u praksi neprimenjiv.
Ne znam kako ste to zaključili, pa još "očigledno" kada sam eksplicitno rekao upravo suprotno, citiram: "Ako se ovaj koncept dosledno primeni i sa iskrenim namerama, tj. u jednoj istinski demokratskoj atmosferi"...
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 06 septembar 2009 22:44
stojan nenadović
Čestitam Mladenu Banjcu na objavljenom članku i čestitam NSPM koja objavljuje takve članke. Pošto Mladen Banjac kaže da se zna sve a Ivana kaže da Mladen ne zna ništa, ja kao svršeni gimnazijalac i diplomirani pravnik hoću da Ivani, koja je verovatno diplomirani ekonomista, kažem šta ja mislim o nekreditnom novcu. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M).
dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni novac emituje po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego danas, u sistemu kreditnog novca. Svi dobijaju u sistemu nekreditnog novca. Ivana, jeste li videli ovu formulu i šta mislite o njoj?
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 07 septembar 2009 09:59
bankar
jel moguće da možemo živjeti samo od kreditnog novca? odakle se dobija novac za isplatu kamate? od novog kredita? ovakav bankarski sistem, kojeg smo i mi dio, proizvodi samo dug. i novi dug za isplatu starog duga. a to se zove kontrola ekonomije, države, ljudi...od strane banaka.
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 07 septembar 2009 10:05
bankar
da li čitate izvještaje o ekonomiji po vijestima a vezanim za ekonomiju u ovoj krizi? samo banke su na dobitku i veliki mešetari na svjetskoj sceni a povezani sa bankarskim sistemom. kriza služi da se kapital plasiran kroz banke brzo prikupi u ruke malog broja ljudi i banaka.
Preporuke:
0
0
16
petak, 11 septembar 2009 09:20
Miša
Izvinjavam se, ali meni nisu neki stvari jasne oko tog nekreditnog novca. Ako uzmemo npr. da imamo korpu u kojoj ima 1000 oraha i neka svaki vredi 1 din, znači tu imamo 1000 din-za tu vrednost naštampamo 1000 din. E sad, ako naštampamo još 1000din, da li to znači da će se nekim čudom u korpi pojaviti još 1000 oraha ili će jedan orah vredeti 2din? Ali ako bi od tih 1000 oraha napravili kolače i prodali ih za 1500 din, pa onda za taj novac iz druge korpe kupili 1500 oraha, u našoj korpi bi imali 1500 oraha, a u novcu 1000 din, znači, možemo da doštampamo još 500 din, a paritet ostaje 1 orah=1 din. Možda grešim, neka me neko razuveri, ali ne navodjenjem nekih neegzaktnih formula koje se uzimaju kao aksiome.
Preporuke:
0
0
17
petak, 11 septembar 2009 09:41
Miša
Inače to što vi kažete da Kina daje nekreditni novac mislim da ima sasvim drugu dimenziju, oni su taj novac i zaradili krvavim radom. Da bi i dalje imali jeftinu proizvodnju oni prave veštačku inflaciju, štampaju pare da bi održali paritet, jer radnik prima platu u juanima. Da taj nekreditni novac dovodi do blagostanja nisam baš nešto uočio kod kineskih radnika (robovski položaj, šaka riže na dan,...), druga stvar su veliki gradovi, olimpijada i sl., to su državni projekti u koje sama država ulaže novostečeno bogastvo. Što se tiče USA, kao glavni šerif mogu da rade šta im se prohte i to nema veze sa ekonomijom.
Preporuke:
0
0
18
petak, 11 septembar 2009 12:19
dejan
vjerovatno ne dovodi do blagostanja ali kontroliše zaduživanje i manipulaciju novcem. nema nekontrolisanog zaduživanja već država plasmanom tog novca može obezbijediti neopterećavanje ekonomije naduvanim dugovima.
Preporuke:
0
0
19
petak, 11 septembar 2009 13:03
stojan nenadović
Gospodine Mišo, okanite se prebrojavanja oraha u korpi. Pogledajte društvo kao celinu, bilo da je reč o Srbiji ili celoj planeti. Novac se daje u obliku kredita na koji se plaća kamata. U društvu se ne štampa toliko novca da bi se krediti moglivratiti uvećani za kamatu. Zato se moraju uzeti novi, još veći krediti, da bi se mogli vratiti stari i da bi se platila kamata. I tako u beskraj. Vi brojite orahe i zadužujete se. Dužni ste ne samo Vi nego i Vaši potomci. Ako novac ulazi u opticaj kao poklon, niko nije dužan, pa cene mogu biti manje za kupce a u isto vreme veće za prodavce (jer u cenama nema dela poreza, kredita i kamata). Meni je to jasno, bez potrebe računnja sa orasima. Sve što ste rekli o Kini, možda je tako ali niste rekli najvažnije. Kad su SAD u minusu, kao i Evropa, Kina se razvija za 8% godišnje. Ako se razvija postepeno će se popravljati i stvari koje sada još nisu dobre. A onaj koji nastavi da bude stalno u minusu, na kraju mora propasti, makar to bile i SAD. Formula ne može biti neegzaktna, formula je egzaktna, tj. tačna. Ona pokazuje koliko se može napraviti nekreditnog novca u društvu, ako je njen rezultat plus. Ako je rezultat minus, realan novac u društvu se smanjuje i društvo na kraju propada. Bez obzira koliko bilo nominalnog novca i kolika bila moć države koja pravi taj nominalni novac. Na kraju države nestaje a formula ostaje takva kakva jeste. Nekreditni novac je jedini pravi, realan novac.
Preporuke:
0
0
20
petak, 11 septembar 2009 17:36
Mladen Banjac
Inače to što vi kažete da Kina daje nekreditni novac mislim da ima sasvim drugu dimenziju, oni su taj novac i zaradili krvavim radom.
Mislite da u Africi, Južnoj Americi, mnogim evropskim i azijskim državama ljudi ne rade krvavo? Pa opet, gde su im pokazatelji kojim bi se merili sa Kinom? Ovu zemlju izdvaja upravo ono što sam i naveo: kreditno-monetarni sistem koji je u državnim rukama.
Da bi i dalje imali jeftinu proizvodnju oni prave veštačku inflaciju, štampaju pare da bi održali paritet, jer radnik prima platu u juanima.
U proteklih 10 godina Kina ima sasvim nisku godišnju inflaciju, a nije retka ni deflacija. Bacite pogled na ovaj pregled
http://www.economywatch.com/world_economy/china/inflation.html
Kina štampa pare jer je to nešto najnormalnije kada imate rastuću privredu i neiskorišćenje resurse koje treba pokrenuti. Ono što vam ekonomisti neće reći jer im je mozak načisto ispran ili su jednostavno korumpirani, jeste da komercijalne banke non-stop "štampaju", tj. emituju svež, žiralni novac u vidu kredita, novac koji ne potiče iz štednje, već ga same stvaraju svaki put kada nekom zajme pare. Takav novac nije fizički prenosiv, već postoji samo kao zabeleška kod banke, tj. na vašem tekućem računu. Dakle, privati bankari jedno pričaju i iznose u javnost, a u stvarnosti rade sasvim suprotno.
Novac nije kapital, bogatstvo, tj. vrednost sam po sebi, već posrednik u razmeni istinskih vrednosti kakve su roba, usluge, ljudski rad i kredativnost. Sam za sebe on ne vredi ništa i ne služi ničemu. Treba ga samo emitovati u produktivne svrhe (ali od strane države), čime proizvodnja novih vrednosti raste uporedo sa novčanom masom.
Preporuke:
0
0
21
petak, 11 septembar 2009 17:37
Mladen Banjac
Da taj nekreditni novac dovodi do blagostanja nisam baš nešto uočio kod kineskih radnika (robovski položaj, šaka riže na dan,...), druga stvar su veliki gradovi, olimpijada i sl.,
Sigurno da ima siromašnih, ali ima i vrlo bogatih. To je sad već stvar političkog uređenja, preraspodele stvorene vrednosti i činjenice da ih ima tako veliki broj. I mentalitet im je drugačiji, štedljivi su i kad imaju, troškovi života su daleko niži nego na zapadu, pa sve to dodatno doprinosi takvom utisku. Što se pirinča tiče, nemerljivo je hranljivija i kompletnija namirnica od belog hleba koji se jede na zapadu, tako da je i to subjektivna stvar.
Ali ako posmatramo performanse kineske ekonomije kao celine, iza sebe ostavlja i takve zemlje kao što su Japan ili Nemačka i samo je pitanje vremena kada će ih prestići u pogledu životnog standarda, ukoliko tamošnje rukovodstvo to zaista želi. Kao što rekoh, tajna uspeha je u tome ko kreira novac i na koji način. U Srbiji to rade privatnici i to još stranci mimo znanja javnosti i za svoje lične interese, a u Kini to radi država i državne banke. Kod nas vlada opšta nelikvidnost i zaduženost, a kod njih novac "preliva" i slobodno teče podmazujući privredni mehanizam, jer tamošnje vlasti razumeju prirodu novca. Nisam siguran da tome uče i običan narod, a upravo je to preduslov za istinsku demokratiju i slobodu.
P.S. Što se formula i nekreditnog novca tiče, to morate pitati gosn. Stojana. To je neko njegovo shvatanje da se novac emituje kroz budžetsku potrošnju i ja s tim nemam veze. A nemam ni živaca da se više raspravljam i iznosim argumente zbog čega je ta formula neprimenljiva. I da ovo šta se danas dešava u ekonomiji i to pre svega u monetarnoj sferi, nisu problemi matematičko-tehničke prirode, već moralne.
Preporuke:
0
0
22
petak, 11 septembar 2009 17:44
ivana
misho, odlicno ste razumeli sushtinu problema! primer sa orasima je pojednostavljen, ali sushtina je da kolicina novca u opticaju tj. novcana masa, treba da bude jednaka drushtvenom bruto proizvodu. ukoliko imate vecu kolicinu novca, ne znaci da imate vise proizvoda, vec znaci jedino da ti proizvodi vise kostaju, odnosno postoji inflacija. i zbog toga svako povecanje novcane mase stvara inflaciju. a novcana masa se povecava izmedju ostalog i u procesu kreditne multiplikacije koji spovode komercijalne banke, i koji nije nikakva mracna tajna, i nikakvo otkrice za ljude koji su iole upuceni u ovu problematiku, sto autor svakako nije. komercijalne banke su, medjutim, ogranicene obaveznom rezervom koju moraju da izdvajaju na prikupljene depozite, i koju drze kod NBS i time se kontrolise da oni odobravanjem kredita u nedogled ne stvaraju fiktivni novac, i inflaciju. upravo je NBS ta koja kontrolise neodgovorne bankare, i za razliku od americkog FED-a, to dobro radi. jer svetsku ekonomsku krizu jesu izazvali neodgovorni bankari, ali u SAD-u. jer su odobravali hipotekarne kredite, ne proveravajuci kreditnu sposobnost korisnika kredita, prepakivali ta sumnjiva potrazivanja, u finansijske derivate koje su prodavali na svetskom finansijskom trzistu i na taj nacin izazvali krizu svetskih razmera. ali sve se to dogodilo u SAD, upravo zbog nedostatka cvrste autonomije centralne banke koja bi sankcionisala takvo ponasanje. umesto toga je bushova administracija kupovala socijalni mir omogucavajuci gradjanima da trose vise nego sto imaju. ali to nema nikakve veze sa nama, i nasom krizom, jer je ona sasvim druge prirode. i nije strasno sto vlada pokusava da svoju nesposobnost opravda svetskom ekonomskom krizom, strasno je sto joj to i uspeva, jer su gradjani u ekonomskom smislu potpuno nepismeni. drzava srbija nije imala udela u svetskom progresu i napretku, pa jos manje ima udela u svetskoj ekonomskoj krizi.
Preporuke:
0
0
23
petak, 11 septembar 2009 18:23
ivana
*Ako su "populisti i nestručnjaci" dobri da biraju guvernera ili vode fiskalnu i svaku drugu politiku, onda su svakako nadležni i za monetarnu. U svakom slučaju, račune za to bi položili na izborima, redovnim ili prevremenim.
"populisti i nestrucnjaci" ocigledno nisu dobri da vode ni fiskalnu ni bilo koju drugu politiku. jer su ti isti populisti i nestrucnjaci kojih u ovoj vladi ima i previse, uspeli da za samo 2 godine stvore enorman deficit budzeta, povecaju sve moguce poreze i akcize (pri tom smanjujuci kupovnu moc stanovnista i opterecujuci privredu), povecaju unutrasnji i spoljasni dug, i na taj nacin dovodeci drzavu u situaciju da zavisi od MMF (institucija koja zastupa interese SAD-a i multinacionalnih kompanija), zabeleze rekordan broj radnickih strajkova i protesta, a da pritom nisu reformisali nijedno javno preduzece, ni preglomaznu i neracionalnu drzavnu administraciju, ni neodrzivi postojeci penzioni sistem. prema tome, problem drzave srbije nije NBS (naprotiv), vec nesposobna vlada. ako guverner ne radi svoj posao kako treba tu je skupstina da ga RAZRESI. a ko ce nas razresiti ovakve vlade? mislite da oni imaju dovoljno obraza da raspisu vanredne parlamentarne izbore?
Preporuke:
0
0
24
subota, 12 septembar 2009 10:29
nenadović stojan
Gospodine Banjac, formula se ne odnosi samo na trošenje nekreditnog novca putem budžeta, nego obuhvata i sav novac koji Vi preporučujete i koji preporučuje gospodin Zarlenga i sve lokalne varijante nekreditnog novca. Naravno, formula prikazuje realnu količinu nekreditnog novca, koja je potrebna, pa zahvata i realne količine nominalnog (obezvređenog) novca. Formula prikazuje kako se stvara realna količina novca tokom istorije, i kako će se stvarati ubuduće. Koncept nekreditnog novca pokušava da nominalne iznose novca koji se prave uskladi sa realnim, i tako nam da novac kao pravu meru vrednosti a ne lažnu kakvu sada imamo. Nemojte se nervirati i nemojte obraćati pažnju na formulu, niti na mene, koji Vas u svemu podržavam i priznajem za vođu borbe za nekreditni novac u Srbiji. Formula je postojala pre mene i po njoj se odvijao progres čovečanstva, kao što je gravitacija postojala pre Njutna. Ja sam pitao Ivanu da li je znala za tu formulu i šta misli o njoj. Ja mislim da formula određuje realnu količinu novca, koja je potrebna.
Preporuke:
0
0
25
subota, 12 septembar 2009 22:56
ivana
*Ali ako posmatramo performanse kineske ekonomije kao celine, iza sebe ostavlja i takve zemlje kao što su Japan ili Nemačka i samo je pitanje vremena kada će ih prestići u pogledu životnog standarda, ukoliko tamošnje rukovodstvo to zaista želi. Kao što rekoh, tajna uspeha je u tome ko kreira novac i na koji način. U Srbiji to rade privatnici i to još stranci mimo znanja javnosti i za svoje lične interese, a u Kini to radi država i državne banke. Kod nas vlada opšta nelikvidnost i zaduženost, a kod njih novac "preliva" i slobodno teče podmazujući privredni mehanizam, jer tamošnje vlasti razumeju prirodu novca. Nisam siguran da tome uče i običan narod, a upravo je to preduslov za istinsku demokratiju i slobodu.
Razlog prosperiteta kineske ekonomije ne treba traziti u tome kako se kreira novac (iako se slazem da kod nas treba da postoji jedna drzavna banka, koja bi pomogla razvoj pojedinih privrednih grana). Kineska ekonomija je dozivela ekspanziju tek kad je odlucila da na vec postojeci komunizam nakalemi kapitalizam. jer je otvorila i liberalizovala trziste, i sve multinacionalne kompanije su pohrlile da otvore svoje fabrike tamo koristeci jeftiniju, a dobro obucenu i disciplinovanu radnu snagu. kina je naravno i ogromno trziste, zbog cega je zanimljiva investitorima. upravo ogromna proizvodnja omogucava dostampavanje novca, a proces nikako ne ide u obrnutom smeru. novac je samo papir, vrednost je u proizvodnji.
kineske vlasti su preko tih drzavnih banaka trosile drzavni novac, ulazuci u proizvodnju, a nasa vlada samo trosi drzavni novac, ne ulaze nigde. to je osnovni problem, i to je razlika izmedju nas i kine (izmedju ostalih razlika). razvoju kine je takodje doprineo zakon koji ogranicava radjanje vise od jednog deteta. doduse, taj zakon sad preti da ugrozi taj cudesni privredni razvoj, ali to je druga tema.
Preporuke:
0
0
26
subota, 12 septembar 2009 23:25
ivana
*Ja sam pitao Ivanu da li je znala za tu formulu i šta misli o njoj. Ja mislim da formula određuje realnu količinu novca, koja je potrebna.
Nisam nikad cula ni videla pomenutu formulu, i potpuno mi je nejasno sta ona treba da predstavlja. problem je u stvari sto ne razumem kakav je to nekreditni novac? kredit se ne odobrava ni iz cega, kao sto je neko pomenuo, vec od depozita, odnosno stednje gradjana i privrede. banke uzimaju novac od onih koji imaju visak i daju onima koji imaju manjak. na depozite placaju pasivnu kamatu, a od kredita naplacuju aktivnu kamatu, i zaradjuju na toj razlici. dakle, ne stvaraju novac ni iz cega. svaki kredit mora biti vracen. doduse, postoje banke spekulanti koji odobravaju kredite po piramidalnom principu, ali vrlo brzo se dodje do vrha te piramide i takve banke propadaju. takvo ponasanje treba da spreci drzava, tj. centralna banka, jer ona ima najefikasnije instrumente da sankcionise takvo ponasanje. a nbs to dosta uspesno i cini. dokaz za to je cinjenica da je nas finansijski sistem ostao stabilan uprkos krizi. nismo imali situaciju kao u
SAD-u da najvece banke bankrotiraju i povuku sa sobom citavu privredu. mi smo u nasoj staroj krizi, koja nema veze sa onom svetskom. prema tome, ne vidim u cemu je problem. novac u obliku kredita, ili gotovine, ili hartija od vrednosti, ili deviza, je samo novac. samo izraz vrednosti, ali sam po sebi ne predstavlja vrednost. stvaranjem novca u bilo kojem obliku ne stvarate vrednost. a racunanje koliko je novca u opticaju potrebno se racuna po mnogo kompleksnijim formulama od ove vase.
Preporuke:
0
0
27
nedelja, 13 septembar 2009 11:50
stojan nenadović
Draga Ivana, nekreditni novac je novac koji u opticaj ulazi kao poklon. Mi moramo uvesti nekreditni novac putem moje formule koja glasi: Potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; Ako se novac pušta u opticaj po toj formuli, kao poklon, inflacija nije moguća. Taj novac zamenjuje poreze, kredite i kamate koji se nalaze u ceni, pa je cena za potrošača (kupca) manja a za proizvođača (prodavca) veća nego što je sada, kada se novac daje kao kredit. Svi dobijaju poklon iz nekreditnog novca a sada svi snose troškove, koji su zabluda ekonomske nauke, po mom mišljenju. Po mišljenju Mladena i drugih, ti troškovi su smišljena prevara zločestih bankara. Zato, ako Vi, Ivana, shvatite ovu formulu i suštinu nekreditnog novca, pokazaćete da je moguće rešenje postojeće krize, mirnim putem. Krediti će ostati i dalje, ali će se davati iz ušteđenog novca koji je u opticaj ušao kao poklon, tj. kao nekreditni novac. Biće zabranjeno da se novi novac daje u oblku kredita. Ako se uradi tako neće biti inflacije, ni deflacije, ni privredne krize. Cene će za potrošače biti manje a proizvođači će ostvarivati veće profite. Ja sam ovu formulu poslao MMF-u i Obami, a sada sam poslao Vama i nadam se da će te je razumeti i pokazati da je svet može razumeti. Uzdam se u Vas, Ivana!
Preporuke:
0
0
28
nedelja, 13 septembar 2009 17:06
ranko
"Ja sam ovu formulu poslao MMF-u i Obami, a sada sam poslao Vama i nadam se da će te je razumeti i pokazati da je svet može razumeti."
Vama svaka čast na objašnjenju ali i MMFi G-din Obama jako dobro znaju kako funkcioniše sistem. Banke ne smiju dozvoliti nekreditni novac jer one onda više nemaju svrhu. Mislim na banke koje se bogate na velikim dugovima. Ali banke su zato i izmišljene da se čitav sistem tj. ekonomija i država stavi pod kontrolu. Mnogi pišu o tome kako velike bankarske korporacije kontrolišu svijet. Ali dugove zemalja i ekonomije sigurno kontrolišu.
Preporuke:
0
0
29
nedelja, 13 septembar 2009 22:52
stojan nenadović
Gospodine Ranko, pa pročitali ste u članku da je Kina 25% emisije novca emitovala kao nekreditni novac i koliki razvoj Kina ostvaruje. Ako sada za Kinom krene Brazil i Indija i Rusija, SAD ne mogu gledati kako ih ovi prestižu, nego se moraju rešiti Rokfelera i Rotšilda, ili će i ovi prihvatiti nekreditni novac. Biagio Bossone, koji je bio izvršni direktor MMF-a, i vođa radne grupe koja je pripremala materijale za Samit G-20, u članku od 8. marta je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Bosoneov rad je objavljen na Univerzitetu u Mumbaju (bivši Bombaj), u Indiji. U SAD se objavljuju članci Kraj Feda (kongresmen Ron Pol prikuplja većinu u Kongresu, koja će Fed staviti pod kontrolu). Kongresmen Dennis Kucinich sprema Zakon (Američki Monetarni Akt) o nekreditnom novcu. Sada 24. septembra Američki Monetarni Institut priprema Petu godišnju konferenciju na Univerzitetu u Čikagu, o reformi monetarnog sistema, koja podrazumeva uvođenje nekreditnog novca. Znači ima nade.
Preporuke:
0
0
30
nedelja, 13 septembar 2009 23:19
Mladen Banjac
Razlog prosperiteta kineske ekonomije ne treba traziti u tome kako se kreira novac (iako se slazem da kod nas treba da postoji jedna drzavna banka, koja bi pomogla razvoj pojedinih privrednih grana).
Kako sad to, malo jeste, malo nije problem?
Kineska ekonomija je dozivela ekspanziju tek kad je odlucila da na vec postojeci komunizam nakalemi kapitalizam. jer je otvorila i liberalizovala trziste, i sve multinacionalne kompanije su pohrlile da otvore svoje fabrike tamo koristeci jeftiniju, a dobro obucenu i disciplinovanu radnu snagu.
I mnoge druge zemlje u Evropi ili Americi su otvorile svoje granice za multinacionalne kompanije, pa su ipak žestoko pogođenje aktuelnom krizom i recesijom. Jel znate da su SAD najveći primalac stranih direktnih investicija na svetu. E sad, uporedite tamošnju situaciju gde 14000 ljudi dnevno gubi posao, gde je sve više uličnih protesta, sa onom u Kini koja beleži najviši privredni rast u svetu. Razlika je ta što u Americi imate privatnu centralnu banku i isto tako privatne komercijalne banke koje same stvaraju novac koji zajme, zarad interesa svojih gazda i menadžera, a ne društva kojem bi po logici stvari trebalo da služe. Ja sad ovde nemam prostora da vam objašnjavam proces kreiranja novca, ali imate npr. ovaj link, strana 40, www.vps.ns.ac.yu/nastavnici/Materijal/mat310.ppt , pa proučite ili još bolje nađite dodatne izvore. Videćete da svi govore isto: banke same stvaraju novac i to u vidu duga (kredita). Pravog ili trajnog novca vi danas ni nemate u opticaju. Njega može emitovati samo država kroz npr. infrastrukturne projekte, osnivanje ili dokapitalizaciju preduzeća od strateškog značaja za društvo i sl, ali njoj su vezane ruke i nema monetarni suverenitet, što u prevodu znači da smo kolonija privatnih bankara, a da narod nije ni svestan toga.
Preporuke:
0
0
31
nedelja, 13 septembar 2009 23:27
Mladen Banjac
kina je naravno i ogromno trziste, zbog cega je zanimljiva investitorima. upravo ogromna proizvodnja omogucava dostampavanje novca, a proces nikako ne ide u obrnutom smeru. novac je samo papir, vrednost je u proizvodnji.
Nisam ni rekao naknadno, već uporedo sa proizvodnjom. Ne može proizvodnja da raste u uslovima nelikvidnosti. Vidimo to danas u Srbiji jako dobro. Novac mora da prati i stimuliše proizvodnju (državnu i u privatnoj režiji), čime ujedno i održava svoju kupovnu moć. Novac se ne pravi samo od papira i tu leži najveća tajna i zabluda šire javnosti. Novčanice kod nas čine oko 35% novčane mase, sve drugo je žiralni ili transakcioni novac koji privatne banke same stvaraju svaki put kada odobravaju kredite. Evo još jedan izvor, u pitanju je brošura američke federalne banke iz 1961. gde je prvi put javno objavljeno kako banke same stvaraju (krivotvore) pare i to na strani 3, pa proučite: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4a/Modern_Money_Mechanics.pdf
Morate samo razumeti terminologiju kojom se bankari služe. U tekstu se kaže da banka kreira "depozite"?! Ne kreira ona depozite, jer to je oksimoron. Ona kreira novac. Ako pogledate u bilo koji rečnik možete videti da se termin depozit odnosi na postojeći novac koji klijent polaže u banku radi čuvanja ili štednje. Depozit se dakle ne kreira, niti može kreirati, već se polaže kod banke od strane klijenta. Ono što komercijalne banke rade jeste da kreiraju svež dodatni novac, zapravo kredit, tako što jednostavno dopišu neku sumu na vaš tekući račun, a kao "pokriće" uzimaju vaš Ugovor o kreditu. Ovakvo jedno razbojništvo i prevaru bankari nazivaju "monetizacija aktive". A upravo to je glavni generator svih mogućih problema u društvu i ekonomiji (uključujući inflaciju), jer daje neizrecivu moć šačici parazita, dok sve druge stavlja u robovski položaj.
Preporuke:
0
0
32
nedelja, 13 septembar 2009 23:51
Ljubiša
@Ivana
kredit se ne odobrava ni iz cega, kao sto je neko pomenuo, vec od depozita, odnosno stednje gradjana i privrede. banke uzimaju novac od onih koji imaju visak i daju onima koji imaju manjak. na depozite placaju pasivnu kamatu, a od kredita naplacuju aktivnu kamatu, i zaradjuju na toj razlici. dakle, ne stvaraju novac ni iz cega.
Ivana, čini mi se da ste dobra osoba. Proverite, Vas radi, ovo što ste gore napisali. Ali zaista proverite, mislim da Vam može pomoći.
Preporuke:
0
0
33
ponedeljak, 14 septembar 2009 11:17
Nenadović stojan
Gospodine Ranko, kad se uvede nekreditni novac, banke će ostati i primati novac na štednju. Iz te štednje mogu odobravati kredite. Ja verujem da će se sa nekreditnim novcem, privreda toliko stabilizovati i da će biti mnogo više štednje nego danas. Sva štednja će biti pokriće za kredite. A sada se može na osnovu prikupljene štednje izdati skoro deset puta više kredita. Svih tih 90% kredita su bez pokrića u štednji.
Preporuke:
0
0
34
utorak, 15 septembar 2009 09:14
Miša
G-dine Banjac i ostali, molim Vas objasnite mi neke činjenice koje mi nisu jasne. Konkretno u onoj ppt prezentaciji od g-dina J.Jednjaka naveden je primer kupovine antene, 42.str.: "Deponujete 1000 Evra u Privrednu banku; Kada Privredna banka odluči da da pozajmicu od 1.000 € Radiju, to čini kreditiranjem Radija. Umesto da Radiju da 1.000 €, Privredna banka jednostavno doda 1.000 € na čekovni račun Radija. Dakle, pozajmica se daje prostim knjigovodstvenim ulazom.Onog momenta kada se izvrši knjigovodstveni ulaz od 1.000 € - kreira se novac." Tu mi nije jasno, koliko banka ima realno na svom računu posle ove transakcije (u primeru nije data obavezna bankarska rezerva), da li je to 0€, šta bi bilo ako bi u tom trenutku bio povučen depozit? Ako je jednostavno dopisano 1000€, odakle se stvorio realni novac na računu prodavca antene, za koju prodavac antene može da kupi realnu robu?
Preporuke:
0
0
35
utorak, 15 septembar 2009 09:14
ranko
Hvala G-dine Stojane i ja se iskreno nadam da ima nade i da bi stvari mogle krenuti na bolje po tom pitanju. Ali nešto sam skeptičan. Iskreno, možda i griješima, nemojte mi zamjeriti, ali mislim da se to neće dogoditi prije nego se mnoge i krupne stvari dogode na globalnom planu. Možda previše čitam teorije zavjere, ali meni sve izgleda da se svijet kreće u pravcu globalnog komunizma i globalne kontrole. G-din Ron Pol već dugo priča o FED-u i kako je to privatna štamparija ali on je cijelo vrijeme u republikanskoj partiji koja je bila dio te igre i podržavala takav FED. Moje je mišljenje da će države izaći iz duga kad budu pod jednom vladom i jednom kontrolom kao što mnoge "uticajne" ličnosti i najavljuju. Uostalom i EU i jeste to. Jedna vlada za 27 država. A biće i još veći gubitak nezavisnosti za sve države.
Preporuke:
0
0
36
utorak, 15 septembar 2009 10:17
Vladimir Dž
Za sve poznavaoce i ljubitelje postojećeg monetarnog koji nam godinama pričaju priču kako krediti dolaze od štednje i kako mi sad eto imamo nezavisnu monetarnu politiku, imam jedno pitanja za njih. Odakle Americi 23.7 biliona dolara da upumpa u svoje finansijke kuće za period od Avgusta 2008 do Jula 2009 o kojoj je javio Bloomberg. Po Ivani bi se dalo za predpostaviti da su amerikanci velike patriote i da su izvadili iz slamarica svoju štednju da im nebi bankarski tajkuni propali. Verovatno se ovo uči u udžbenicima “kredit se ne odobrava ni iz cega, kao sto je neko pomenuo, vec od depozita, odnosno stednje gradjana i privrede”. Ili su pak to pozajmili od Kineza. Ali kinezi nikad nisu prikazali podatak da imaju toliko novca iako su zemlja sa najvećim deviznim rezervama. Pa odakle im onda toliko para? Možda su drastično povećali proizvodnju u tom periodu uprkos tome što im se nezaposlenost uvećala za taj pereiod, gde mesečno 250-500 hiljada izgubi posao i nezaposlenost je sada 16-20%. Ili su pak pozajmili od svojih prijatelja iz evrope, ali oni su još više para upumpali, gledajući i kao ukupnu sumu i po novcu po glavi stanavnika. Zajedno su u tom periodu stvorili robe i izvršili usluga u vrednosti od jednogodišnjeg bruta svetskog proizvoda te su po svim ekonomskim pravilima iz udžbenika imali legitimno pravo da naprave nov novac. Dali sam u pravu?
Preporuke:
0
0
37
utorak, 15 septembar 2009 18:02
ivana
*Odakle Americi 23.7 biliona dolara da upumpa u svoje finansijke kuće za period od Avgusta 2008 do Jula 2009 o kojoj je javio Bloomberg. Po Ivani bi se dalo za predpostaviti da su amerikanci velike patriote i da su izvadili iz slamarica svoju štednju da im nebi bankarski tajkuni propali.
Amerika i americki FED su sasvim druga prica. Citava kriza, kao sto sam rekla u nekom od prethodnih komentara, je i nastala u americi i prelila se na citav svet. zasto? zato sto amerikanci vec godinama trose vise nego sto imaju, a svoj ogroman budzetski deficit pokrivaju emitovanjem drzavnih obveznica, koje kupuju sve vodece centralne banke u svetu. nekada su se devizne rezerve drzale u zlatu, a nakon formiranja MMF je dolar glavna rezervna valuta. mada se nadam da nece jos dugo biti. ako vas detaljnije zanima kako sve to funkcionise, ostavite mail adresu pa cu vam poslati seminarski koji sam pisala na tu temu.
ja samo govorim o tome da FED i NBS nikako nisu jedno te isto. i da svetsku krizu ne mozemo projektovati na nasu zemlju, jer nemaju nikakve veze jedna s drugom.
Preporuke:
0
0
38
utorak, 15 septembar 2009 18:32
Mladen Banjac
Tu mi nije jasno, koliko banka ima realno na svom računu posle ove transakcije (u primeru nije data obavezna bankarska rezerva), da li je to 0€, šta bi bilo ako bi u tom trenutku bio povučen depozit?
Na računu klijenta koji je položio depozit, stanje i dalje glasi 1000e ili dinara svejedno. Banka te pare nije ni takla, jer je Radiju odobren bezgotovinski kredit. Ona je novac sama stvorila, tj. dopisala na račun prodavca antene, a Radiju "uvalila" dugove na bazi Ugovora o kreditu koji ona tretira kao svoju aktivu. Te pare nisu fizički prenosive, već postoje jedino kao zabeleška na tekućem računu, ali su jednako likvidne i tražene kao da je reč o novčanicama.
Obavezna rezerva na devizna sredstva iznosi 40%, što u ovom primeru znači da banka može sama kreirati i do 1500e više deviza nego što zaista poseduje efektivnog stranog novca (novčanica) u vidu prikupljenih depozita (misli se na depozite po viđenju ili transakcioni novac). Ovim se ukupna novčana masa povećala sa početnih 1000e na 2500e "prostim knjigovodstvenim unosom", kako reče onaj profesor i ostade živ. Da to radi neka firma, odgovorno lice bi išlo u zatvor. Međutim, za bankare važe neka druga "pravila igre". Smisao obavezne rezerve je da ograniči komercijalne banke da ne preteruju sa krivotvorenjem novca. Ko im to dozvoljava? Pa centralne banke koje su i same u privatnim rukama. Takve pare odlaze direktno u potrošnju i zato stalo imamo inflaciju i pritiske na devizni kurs, dok nam domaća proizvodnja propada, jer ne dobija kredite nit` od države niti od banaka.
Ako je jednostavno dopisano 1000€, odakle se stvorio realni novac na računu prodavca antene, za koju prodavac antene može da kupi realnu robu?
Banka ga je sama kreirala, kao kad bi NBS odštampala novčanice. Novčana masa nije "zacementirana", niti može biti. Ona mora da se povećava uporedo sa rastom privrednih aktivnosti. Ali to sme da radi samo država, a ne privatne banke, jer onda na delu imamo kriminal epskih proporcij
Preporuke:
0
0
39
sreda, 16 septembar 2009 08:57
et vladimir dž
meni se čini kako su samo štamparije novca povećale proizvodnju a samin tim i dug zemalja. dolar nema pokriće, evro nema pokriće... ko ima? banke! u čemu? u moći i samoj mogućnosti da to rade što rade. dok neke zemlje (moćne, uticajne) ladno sebi doštampavaju pare mi se zadužismo do stotog koljena.
Preporuke:
0
0
40
sreda, 16 septembar 2009 11:41
Vladimir Dž
Američki FED nije nikakva druga priča. To je jedna ista priča koja je počela 1694 osnivanjem prve banke u svetu - The Bank of England. Pre toga, svet niti je imao banke niti mogućnost da se novac izdaje sa kamatom, ne bar ovako komercijalno kako se danas standardizovalo. Ta prva banka je počela da izdaje novac sa obaveznom deponovanom rezervom od 50%, a završili su sa izdavanjem novca bez ikakve rezerve. To je prvi korak svega ovog danas što imamo. Ako se ikada budete zadubili u problematiku ovakvog monetarnog mehanizma, shvatićete da je on u svojoj suštini eksponencijalno inflatoran, dok je pre 1694 inflacija bila linearna spororastuća, tj obim novca približno pratio materijalan svet. Mi smo počeli da se integrišeno u ove savremene demokratske procese 5 oktobra, kad su demonstranti osvojili prvo zgradu NBS na putu osvajanje celog sistema. Znali su oni gde je zapravo prava moć, a gde se vrši ceremonijalno zamajavanje naroda. Potom su sistematski uništili domaće banke, doveli strane, maksimalno ih oslobodili plaćanja poreza, uništili domaću industriju da nemožemo vraćati dugove, jednostrano skinuli carine...Gleadjući relaciju izmedju kreditnog zaduživanja pojedinca i društva u celosti, treba znati sledeće. Prvo su nam naši strani investitori plasirali u naš monetarni krvotok njihov novac preko svojih bankarskih ekspozitura. Plasman njihovog novca je zakonski dozvoljan i dat je gradjanstvu, privredi i državi u vidu kredita. U početku obično ovakva inicijalna stimulativna inekcija dovede do inflacije jer se postojeća novčana masa uveća uplivom novog novca. Da su svi krediti izdati u približno isto vreme na isti vremenski rok, na kraju društvenog ciklusa bi imali deflaciju jer bi se glavnica vratila, odnosno smanjio bi se obim novca na početni nivo. Medjutim takve stvari se ne dešavaju, već je ovaj proces skup nesinhronizovanih induvidualnih ciklusa odnosno dokle kod individualni ciklusi otplaćuju jedan drugog mi imamo relativno stabilnu masu novca i cena.
Preporuke:
0
0
41
sreda, 16 septembar 2009 11:42
Vladimir Dž
II deo - Da bi ovako projektovan proces bio stabilan potreban je stalan dotok novog novca inače ostajemo kao ribe na suvo, kako to Mladen lepo reče. Ovo iz razloga što su banke „usule“ u jedinstveni monetarni sud samo glavnicu dok je za otplatu svih dugova potrebna i kamata. Ako po vašem sopstvenom priznanju Amerika vrši štampanje novca bez pokrića, što je u biti kriminalan čin, šta onda čine ostale zemlje koje otvoreno znajući kooperiraju sa zemljom koja nema pokriće za izdate papire? Ako NBS i FED nisu isto, onda nam recite po kom modelu radi naša NBS? Nemojte nam samo reći da je to model iz nekog našeg udžbenika i da bi se time složile tzv razvijene zemlje da imaju saradnju sa takvom jednom kućom. Mi sami napravili model i oni prihvatili konvertibilnost naše valute za njihovu...heh. Ako prodjete malo kroz svet i popričate sa nekim anti-globalistom, svako od njih će vam reći da je američki FED kukavičje jaje modelirano u Evropi i da se amerika kontroliše iz Evrope a ne kako mnogi danas misle da je obrnuto. Isti ti će vam reći da je osnova sukoba izmedju Miloševića i tzv demokratskog sveta bilo srpsko odbijanje da se monetarni sistem preda strancima. Ako ste vi ljubiteljica Europskih vrednosti evo jednog citata jednog europljanina. "Moderno bankarstvo pravi novac iz ničega. Proces je možda najveća majstorija ikad napravljena ljudskom rukom. Bankarstvo je začeto u zločinu i rodjeno u grehu. Bankari su vlasnici sveta. Ako im oduzmite svet a ostavite im moć da izdaju novac, začas posla napraviće dovoljno para da otkupe svet nazad. Ali ako im oduzmete moć da izdaju novac, sva velika bogatstva kao moja će nestati, i treba da nestanu. Zbog ovog svet bi bio mnogo srećniji i lepši za život. Ako želite da ostanete robovi bankara i da plaćate ceh robovanju, ostavite im da štampaju novac" Sir Josiah Stamp, bivši Guverner The Bank of England. Hvala vam na ponudjenom seminarskom, imam već dosta svojih radova koje sam preveo na ovu temu, što članaka što dokumentarnih filmova.
.jpg)
Još jedan od sjajnih prikaza pravog stanja stvari ovog puta sa monetarno finansiske strane.Svaki dan na sajtu pojavi se neki novi primer koji odlično objašnjava(osvetljava) svekoliki genocid na Srbijom.Teorija zavere?A šta bi bilo da se na TV "Javnom" servisu Srbije dozvoli da NESTRANAČKI poznavaoci problema o kojima nam Vladini eksperti sa sve Tijanićevom novinarskom "elitom" presiraju mozak.Zamislite raspravu Mladen Banjac - Jelašić ili Dinkić- Zec!I još puno parova iz bilo koje oblasti.Ili da opozicija ima bar 40% vremena koje ima vlast na relevantnim televizijama.A što nije tako? Pa nismo se izborili za to.Na koji način?I deca iz obdaništa mogu da vam kažu šta rade kad im drugari otmu igračku.
E sad jedino sto u stvari niti imamo drzavu a jos manje imamo drzavnu upravu
Do we really want the Bank for International Settlements (BIS) issuing our global currency" na sajtu:
http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=13239
(Jedino sto nema u tekstu Ellen Brown je pricica s pocetka o Srbiji.)
Nema tu nikakvih teorija zavere, reč je o decenijskoj praksi i svako ko želi može da proveri. Ja mislim da sam ostavio dovoljno dokaza i referenci koje naravno niste ni komentarisali.
@Aleksandre,
Drago mi je što mislite da je tekst dobar i da vam se sviđa. U ekonomiji je teško biti originalan niti ima potrebe za tim, jer je sve poznato i treba samo razumeti i primeniti. Cilj teksta je da alarmira ljudi u Srbiji, a ne Americi. Tekst nije prepisivački niti može biti, jer sam u linkovima naveo i Ellen Brown radi dodatnih referenci, da ljudi mogu sami proveriti i istražiti neke stvari. Sve drugo, vezano za NBS i monetarnu politiku Kine su rezultat mog ličnog napora i istraživanja da proniknem u suštinu problema. Ovakve stvari se ne pišu tek tako. E sad, što ste vi pomalo zavidni, to je druga stvar.
Tvrdite da ste u linkovima naveli Ellen Brown,a tog teksta nema u 4 linka koja ste dali. Mozda ste mislili da navedete. Naravno da vas tekst nije namenjen tome da alarmira ljude u Americi—Amerikanci slabo citaju (nepismenost je u porastu) i engleski a kamo li srpski. Dakle, po vama, vas originalni napor sastoji se u delu teksta koji se odnosi na Kinu. Inace, tekst moze biti prepisivacki cak i da ste dali link teksta, sta je tu nemoguce. Postoji razlika izmedju citaranja drugih autora stavljajuci u navodnike njihove reci i prepisivanja njihovog rada uz stavljanje reference u fusnote. Vi izgleda mislite da ovo drugo nije plagijat, vec da je tako dobro da izaziva zavist. Sto se tice vaseg prepoznavanja toga da ljude u Srbiji (ali i svuda drugde) oko ovog treba alarmirati, naravno da ste u pravu.
Jedini link koji sam propustio navesti, a trebao sam, jeste ovaj gde se vidi da NBS uveliko primenjuje "Basel II" restrikcije:
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_2/index.html
Što se Elen Braun tiče, ostavio sam link koji je u trenutku pisanja mog teksta bio prvi na listi njenih članaka, a bio je interesantan jer se ticao Kine, slično mojim saznanjima, pa sam mu dao prioritet. Svako ko je imalo sklon istraživanju, mogao je par redova niže naći i te "sporne" tekstove gde se pominje BIS i njena uloga u aktuelnoj krizi. Onaj ko ne voli dodatno da čita i istražuje ili ne poznaje dovoljno engleski, ne bi mu pomoglo ni stotinu drugih linkova.
E sad, ako ste pažljivo čitali moj tekst, mogli ste videti da su kratak istorijat BIS i "bazelski" propisi preuzeti i ubačeni tek toliko da čitaocima bude jasno kakva to tajanstvena organizacija rukovodi našom centralnom bankom. Najveći deo teksta i dodatnih objašnjenja su autorsko delo i upravo oni čine suštinu čitave priče, a to su: lažno predstavljanje NBS kao nezavisne i samostalne (sem od srpskih institucija društva, što je suludo), posledice takvog stanja i poređenje sa sasvim drugačijom praksom kakva postoji u Kini, koja je kao što znamo ekonomksa supersila. I povrh svega, predložena su konkretna rešenja, šta treba uraditi da bi se izašlo iz ove "žabokrečine" u koju smo zapali i sve više tonemo. Šta ćete više od toga?
"Postavlja se pitanje kako to da je navodno loše po ekonomiju i monetarnu politiku jedne zemlje ako se u rad centralne banke mešaju Vlada i Parlament"
NARAVNO da je lose da se u rad centralne banke mesaju vlada i parlament, jer njih cine politicari. dakle, populisti koji ne raspolazu potrebnim ekonomskim znanjem koje se stice pre svega iz strucnih knjiga renomiranih autora, a ne na kojekakvim internet forumima i web sajtovima. kao rezultat mesanja politicara u rad Narodne banke imali smo istorijsku hiperinflaciju 90-tih godina.
"Vlada će se naći u situaciji da puzi i moli privatne emitere za malo novca kreiranog „iz vazduha“ gomilajući dugove pod zelenaškim uslovima, novca koji bi, da ima imalo pameti i državne odgovornosti, sama emitovala i koristila za stvaranje nove vrednost"
Mislim da i deca u obdanistu vec znaju da se stampanjem novca ne stvara nova vrednost. Kada bi se svi problemi mogli resiti prostim dostampavanjem nedostajuceg novca, mi odavno ne bismo bili u krizi. A 90-te godine bi bile period ekonomskog procvata, a ne konacnog kraha nase neracionalne, i nekonkurentne privrede.
Privatni emiteri ne kreiraju novac iz "vazduha", vec koriste prikupljene depozite, koje plasiraju u vidu kredita. Sve se to odvija pod strogom kontrolom Narodne banke, koja, UPRAVO ZATO STO JE SAMOSTALNA, i UPRAVO ZAHVALJUJUCI BAZELSKIM STANDARDIMA ima mehanizam da obuzda samovolju banaka i da spreci piramidalno odobravanje kredita koje je odgovorno za nastanak svetske ekonomske krize. Kao sto autor i sam navodi banke koje su uzrokovale krizu zaobisle su ove propise.
Sve sto autor predlaze je vec uveliko isprobano u zemlji Srbiji i imalo je tragicne posledice, a poredjenje sa Kinom koja nam nije slicna ni po velicini, ni po strukturi ekonomije i trzista, je suvisno komentarisati.
NARAVNO da je lose da se u rad centralne banke mesaju vlada i parlament, jer njih cine politicari. dakle, populisti koji ne raspolazu potrebnim ekonomskim znanjem koje se stice pre svega iz strucnih knjiga renomiranih autora
Po Vama više ne bi trebalo ni da se održavaju izbori, već da se demokratija zameni ekonomokratijom ili bankokratijom, a oni koji dobro čitaju knjige renomiranih autora (čija se istinitost ni pod koju cenu ne dovodi u pitanje) oni treba da vladaju narodom. To je već bilo, zove se komunizam, a koliko vidim već se vratilo, a da nije ni otišlo.
@Ivana
Privatni emiteri ne kreiraju novac iz "vazduha", vec koriste prikupljene depozite, koje plasiraju u vidu kredita.
Ivana, ne znam čime se vi bavite, ali ovo što ste gore napisali je netačno. No čini mi se da vi to već znate ali interes je interes.
Guvernera NBS bira i razresava Narodna skupstina, prema tome, ne vidim na koji nacin je tu ugrozena demokratija. Podnosenjem izvestaja NBS zadovoljava se princip transparentnosti u radu. Zbog cega se samostalnost NBS tumaci kao potpuna anarhija u kojoj zli bankari mogu da rade sta im se prohte? NBS mora imati samostalnost da bi sprecila neodgovorne politicare da posegnu za stampanjem novca, kojima pokusavaju da pokriju rupe u budzetu koje nisu napravili ulazuci u privredu, tj. proizvodnju i stvaranje "nove vrednosti" (kao kineske vlasti koje autor uzima za primer), vec u neracionalnu javnu potrosnju i puneci svoje dzepove. Ta prekomerna potrosnja je upravo i glavni razlog visokih kamatnih stopa, koja sputava investicionu potrosnju. Jer kao sto je dobro poznato, ako drzava vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku mora voditi restriktivnu monetarnu politiku, i obrnuto. Ne mogu i jedna i druga biti ekspanzivne jer to povecava inflaciju i vodi do hiperinflacije kakvu smo vec iskusili (2 puta).
Kamo srece da i Ministarstvo finansija ima vecu samostalnost u radu, mozda bi se vodila dugorocnija ekonomska politika, a ne ova postojeca, od izbora do izbora. Ili da za pocetak postoji drzavni revizor, koji bi kontrolisao kako se trose pare poreskih obveznika. A sto se komunizma tice, njega ocigledno predlaze autor, i to onaj naivni, knjiski, kao da ne zna da je u praksi neprimenljiv.
dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni novac emituje po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego danas, u sistemu kreditnog novca. Svi dobijaju u sistemu nekreditnog novca. Ivana, jeste li videli ovu formulu i šta mislite o njoj?
http://www.economywatch.com/world_economy/china/inflation.html
Kina štampa pare jer je to nešto najnormalnije kada imate rastuću privredu i neiskorišćenje resurse koje treba pokrenuti. Ono što vam ekonomisti neće reći jer im je mozak načisto ispran ili su jednostavno korumpirani, jeste da komercijalne banke non-stop "štampaju", tj. emituju svež, žiralni novac u vidu kredita, novac koji ne potiče iz štednje, već ga same stvaraju svaki put kada nekom zajme pare. Takav novac nije fizički prenosiv, već postoji samo kao zabeleška kod banke, tj. na vašem tekućem računu. Dakle, privati bankari jedno pričaju i iznose u javnost, a u stvarnosti rade sasvim suprotno.
Novac nije kapital, bogatstvo, tj. vrednost sam po sebi, već posrednik u razmeni istinskih vrednosti kakve su roba, usluge, ljudski rad i kredativnost. Sam za sebe on ne vredi ništa i ne služi ničemu. Treba ga samo emitovati u produktivne svrhe (ali od strane države), čime proizvodnja novih vrednosti raste uporedo sa novčanom masom.
Ali ako posmatramo performanse kineske ekonomije kao celine, iza sebe ostavlja i takve zemlje kao što su Japan ili Nemačka i samo je pitanje vremena kada će ih prestići u pogledu životnog standarda, ukoliko tamošnje rukovodstvo to zaista želi. Kao što rekoh, tajna uspeha je u tome ko kreira novac i na koji način. U Srbiji to rade privatnici i to još stranci mimo znanja javnosti i za svoje lične interese, a u Kini to radi država i državne banke. Kod nas vlada opšta nelikvidnost i zaduženost, a kod njih novac "preliva" i slobodno teče podmazujući privredni mehanizam, jer tamošnje vlasti razumeju prirodu novca. Nisam siguran da tome uče i običan narod, a upravo je to preduslov za istinsku demokratiju i slobodu.
P.S. Što se formula i nekreditnog novca tiče, to morate pitati gosn. Stojana. To je neko njegovo shvatanje da se novac emituje kroz budžetsku potrošnju i ja s tim nemam veze. A nemam ni živaca da se više raspravljam i iznosim argumente zbog čega je ta formula neprimenljiva. I da ovo šta se danas dešava u ekonomiji i to pre svega u monetarnoj sferi, nisu problemi matematičko-tehničke prirode, već moralne.
"populisti i nestrucnjaci" ocigledno nisu dobri da vode ni fiskalnu ni bilo koju drugu politiku. jer su ti isti populisti i nestrucnjaci kojih u ovoj vladi ima i previse, uspeli da za samo 2 godine stvore enorman deficit budzeta, povecaju sve moguce poreze i akcize (pri tom smanjujuci kupovnu moc stanovnista i opterecujuci privredu), povecaju unutrasnji i spoljasni dug, i na taj nacin dovodeci drzavu u situaciju da zavisi od MMF (institucija koja zastupa interese SAD-a i multinacionalnih kompanija), zabeleze rekordan broj radnickih strajkova i protesta, a da pritom nisu reformisali nijedno javno preduzece, ni preglomaznu i neracionalnu drzavnu administraciju, ni neodrzivi postojeci penzioni sistem. prema tome, problem drzave srbije nije NBS (naprotiv), vec nesposobna vlada. ako guverner ne radi svoj posao kako treba tu je skupstina da ga RAZRESI. a ko ce nas razresiti ovakve vlade? mislite da oni imaju dovoljno obraza da raspisu vanredne parlamentarne izbore?
Razlog prosperiteta kineske ekonomije ne treba traziti u tome kako se kreira novac (iako se slazem da kod nas treba da postoji jedna drzavna banka, koja bi pomogla razvoj pojedinih privrednih grana). Kineska ekonomija je dozivela ekspanziju tek kad je odlucila da na vec postojeci komunizam nakalemi kapitalizam. jer je otvorila i liberalizovala trziste, i sve multinacionalne kompanije su pohrlile da otvore svoje fabrike tamo koristeci jeftiniju, a dobro obucenu i disciplinovanu radnu snagu. kina je naravno i ogromno trziste, zbog cega je zanimljiva investitorima. upravo ogromna proizvodnja omogucava dostampavanje novca, a proces nikako ne ide u obrnutom smeru. novac je samo papir, vrednost je u proizvodnji.
kineske vlasti su preko tih drzavnih banaka trosile drzavni novac, ulazuci u proizvodnju, a nasa vlada samo trosi drzavni novac, ne ulaze nigde. to je osnovni problem, i to je razlika izmedju nas i kine (izmedju ostalih razlika). razvoju kine je takodje doprineo zakon koji ogranicava radjanje vise od jednog deteta. doduse, taj zakon sad preti da ugrozi taj cudesni privredni razvoj, ali to je druga tema.
Nisam nikad cula ni videla pomenutu formulu, i potpuno mi je nejasno sta ona treba da predstavlja. problem je u stvari sto ne razumem kakav je to nekreditni novac? kredit se ne odobrava ni iz cega, kao sto je neko pomenuo, vec od depozita, odnosno stednje gradjana i privrede. banke uzimaju novac od onih koji imaju visak i daju onima koji imaju manjak. na depozite placaju pasivnu kamatu, a od kredita naplacuju aktivnu kamatu, i zaradjuju na toj razlici. dakle, ne stvaraju novac ni iz cega. svaki kredit mora biti vracen. doduse, postoje banke spekulanti koji odobravaju kredite po piramidalnom principu, ali vrlo brzo se dodje do vrha te piramide i takve banke propadaju. takvo ponasanje treba da spreci drzava, tj. centralna banka, jer ona ima najefikasnije instrumente da sankcionise takvo ponasanje. a nbs to dosta uspesno i cini. dokaz za to je cinjenica da je nas finansijski sistem ostao stabilan uprkos krizi. nismo imali situaciju kao u
SAD-u da najvece banke bankrotiraju i povuku sa sobom citavu privredu. mi smo u nasoj staroj krizi, koja nema veze sa onom svetskom. prema tome, ne vidim u cemu je problem. novac u obliku kredita, ili gotovine, ili hartija od vrednosti, ili deviza, je samo novac. samo izraz vrednosti, ali sam po sebi ne predstavlja vrednost. stvaranjem novca u bilo kojem obliku ne stvarate vrednost. a racunanje koliko je novca u opticaju potrebno se racuna po mnogo kompleksnijim formulama od ove vase.
Vama svaka čast na objašnjenju ali i MMFi G-din Obama jako dobro znaju kako funkcioniše sistem. Banke ne smiju dozvoliti nekreditni novac jer one onda više nemaju svrhu. Mislim na banke koje se bogate na velikim dugovima. Ali banke su zato i izmišljene da se čitav sistem tj. ekonomija i država stavi pod kontrolu. Mnogi pišu o tome kako velike bankarske korporacije kontrolišu svijet. Ali dugove zemalja i ekonomije sigurno kontrolišu.
Morate samo razumeti terminologiju kojom se bankari služe. U tekstu se kaže da banka kreira "depozite"?! Ne kreira ona depozite, jer to je oksimoron. Ona kreira novac. Ako pogledate u bilo koji rečnik možete videti da se termin depozit odnosi na postojeći novac koji klijent polaže u banku radi čuvanja ili štednje. Depozit se dakle ne kreira, niti može kreirati, već se polaže kod banke od strane klijenta. Ono što komercijalne banke rade jeste da kreiraju svež dodatni novac, zapravo kredit, tako što jednostavno dopišu neku sumu na vaš tekući račun, a kao "pokriće" uzimaju vaš Ugovor o kreditu. Ovakvo jedno razbojništvo i prevaru bankari nazivaju "monetizacija aktive". A upravo to je glavni generator svih mogućih problema u društvu i ekonomiji (uključujući inflaciju), jer daje neizrecivu moć šačici parazita, dok sve druge stavlja u robovski položaj.
kredit se ne odobrava ni iz cega, kao sto je neko pomenuo, vec od depozita, odnosno stednje gradjana i privrede. banke uzimaju novac od onih koji imaju visak i daju onima koji imaju manjak. na depozite placaju pasivnu kamatu, a od kredita naplacuju aktivnu kamatu, i zaradjuju na toj razlici. dakle, ne stvaraju novac ni iz cega.
Ivana, čini mi se da ste dobra osoba. Proverite, Vas radi, ovo što ste gore napisali. Ali zaista proverite, mislim da Vam može pomoći.
Amerika i americki FED su sasvim druga prica. Citava kriza, kao sto sam rekla u nekom od prethodnih komentara, je i nastala u americi i prelila se na citav svet. zasto? zato sto amerikanci vec godinama trose vise nego sto imaju, a svoj ogroman budzetski deficit pokrivaju emitovanjem drzavnih obveznica, koje kupuju sve vodece centralne banke u svetu. nekada su se devizne rezerve drzale u zlatu, a nakon formiranja MMF je dolar glavna rezervna valuta. mada se nadam da nece jos dugo biti. ako vas detaljnije zanima kako sve to funkcionise, ostavite mail adresu pa cu vam poslati seminarski koji sam pisala na tu temu.
ja samo govorim o tome da FED i NBS nikako nisu jedno te isto. i da svetsku krizu ne mozemo projektovati na nasu zemlju, jer nemaju nikakve veze jedna s drugom.
Obavezna rezerva na devizna sredstva iznosi 40%, što u ovom primeru znači da banka može sama kreirati i do 1500e više deviza nego što zaista poseduje efektivnog stranog novca (novčanica) u vidu prikupljenih depozita (misli se na depozite po viđenju ili transakcioni novac). Ovim se ukupna novčana masa povećala sa početnih 1000e na 2500e "prostim knjigovodstvenim unosom", kako reče onaj profesor i ostade živ. Da to radi neka firma, odgovorno lice bi išlo u zatvor. Međutim, za bankare važe neka druga "pravila igre". Smisao obavezne rezerve je da ograniči komercijalne banke da ne preteruju sa krivotvorenjem novca. Ko im to dozvoljava? Pa centralne banke koje su i same u privatnim rukama. Takve pare odlaze direktno u potrošnju i zato stalo imamo inflaciju i pritiske na devizni kurs, dok nam domaća proizvodnja propada, jer ne dobija kredite nit` od države niti od banaka.